![\"](\"http:\/\/www.youth.rs\/images\/stories\/IV\/student25.jpeg\")
Kada se spomenu izbori, znam da \u0107e mnogi, a naro\u010dito mladi, samo odmahnuti rukom i sa izrazom ga\u0111enja, kazati: „E, nemoj da me smaraš tim glupostima.“ Dobar deo mladih ne namerava da iza\u0111e na izbore. Zašto? Koji su tipi\u010dni razlozi?
\n<\/p>\n
Evo nekih karakteristi\u010dnih odgovora: „Razo\u010darana sam politi\u010darima
koji sve obe\u0107avaju, a onda ne urade ništa“; „Ne verujem nikome, svi
politi\u010dari la\u017eu i obmanjuju narod zarad svojih privilegija i li\u010dnog
dobitka“; „Ne verujem da \u0107emo izborima bilo šta promeniti nabolje“. Kao
rezultat razo\u010darenja u promene koje nisu donele pravdu, bolji standard
i viši kvalitet \u017eivota, javlja se ose\u0107anje bezna\u0111a i bespomo\u0107nosti,
koje onda dovodi do apatije, ga\u0111enja i politi\u010dke apstinencije. Naro\u010dito
mladi ne vide perspektivu u društvu koje ne brine o njima, gde se ne ceni
znanje, gde nema nade za pošteno bavljenje poslom, za napredovanje i tako
dalje.
„Pošto ne\u0107u, dakle, nekome od ovih, koristoljubivih, vlastoljubivih
i korumpiranih da pomognem da do\u0111e na vlast, ne\u0107u ni iza\u0107i na izbore
i tako \u0107u ih kazniti“, razmišlja apstinent. Izgleda logi\u010dno. Ali, da li je
to baš tako?
Koje su stvarne posledice politi\u010dke apstinencije? Da li su tako zbilja
ka\u017enjeni oni koje apstinenti, svesno ili ne, \u017eele da kazne? Ne\u0107e biti
baš tako, stvari su mnogo slo\u017eenije. <\/p>\n
Ako mi ne glasamo, onda \u0107e neki drugi koji uvek i sasvim sigurno
glasaju – dobiti mnogo ve\u0107i zna\u010daj. Svojim uzdr\u017eavanjem mi kao da smo
im poklonili svoje glasove. Ukoliko npr. polovina bira\u010dkog tela ne
iza\u0111e, druga polovina ima duplo ve\u0107u politi\u010dku te\u017einu, odnosno svaki
njihov glas vredi dvostruko! Velika apstinencija bira\u010da gra\u0111anske,
proevropske i prodemokratske orijentacije, koji su „zga\u0111eni prljavom
politikom“ upravo tim svojim \u010dinom odustajanja od glasanja, i
nehotice, paradoksalno, omogu\u0107ava baš ono što ne \u017eeli – da „prljavi“,
beskrupulozni i primitivni politi\u010dari budu na vlasti.
Ako velika ve\u0107ina gra\u0111ana nije zainteresovana da u\u010destvuje u
politici, onda zainteresovana, militantna i dobro organizovana
manjina dobija ogromnu i \u010desto nekontrolisanu vlast da upravlja našim
sudbinama. Istorija svedo\u010di da diktatura najbolje uspeva tamo gde su
ljudi nezainteresovani za politiku. Posledice masovne politi\u010dke
apstinencije su veoma opasne, pogubne za mlado demokratsko društvo.
Zato hajde da još jednom, dok još nije kasno, dobro razmislimo: da li
vredi iza\u0107i na izbore?
\u010cinjenica je da su gotovo svi politi\u010dari vlastoljubivi i da su
skloni obmanjivanju. Svi la\u017eu, ali ne podjednako. I tu je „kvaka“. Mi
na izborima ne biramo idealne politi\u010dire (poštene, iskrene itd.),
ve\u0107 samo najbolje od postoje\u0107ih. Nije, dakle, svejedno ko \u0107e biti na
vlasti: oni koji se, uz posrtanja, bore za demokratsko, uljudno društvo
i pravnu dr\u017eavu ili oni koji ko\u010de promene i nastoje da nas vrate u ono
staro, zatvoreno, nedemokratsko, siromašno i izolovano društvo i
policijsku dr\u017eavu. Štaviše, ako se i mi uklju\u010dimo u proces glasanja,
mi po\u010dinjemo da postavljamo pravila igre i podi\u017eemo nivo politi\u010dke
kulture.
Još nešto va\u017eno valja imati u vidu: mi ne biramo izme\u0111u ovog
sadašnjeg društvenog stanja i društva blagostanja, ve\u0107 nastojimo da
svojim glasom popravimo postoje\u0107e što više je mogu\u0107e, da u\u010dinimo
makar i mali korak napred.
A bolji su, nesumnjivo, i mali pomaci u napred, nego sunovrat u nazad
u bedu, izolaciju i nesigurnost. Ti koraci nas pribli\u017eavaju društvu u
kakvom \u017eelimo da \u017eivimo <\/p>\n
Moj glas je tek jedan od nekoliko miliona i mo\u017eda ne vredi mnogo, ali to je
jedini moj politi\u010dki kapital i meni je va\u017ean. Zato \u0107u svakako iza\u0107i na izbo-
re, ali \u0107u prethodno razmisliti ko zaslu\u017euje da mu dam moj dragoceni glas.
\u010cini mi se da nam je svima dosta bilo primitivizma, bezna\u0111a, strepnje, bri-
ge i straha. Vreme je za nadu, vreme je „za rode“, za demokratiju, za kulturu,
vreme je za pobedu normalnog \u017eivota u Srbiji.
Ovo su izbori u ime \u017eivota i u ime budu\u0107nosti.
Ko to ne shvati i ne iza\u0111e na izbore zbog toga što se demokratske promene ne
odvijaju dovoljno brzo i što je ljut što svi oni koji su Srbiju i sve nas odveli
u propast nisu na sudu ili u zatvoru, taj i nehotice poma\u017ee upravo onima
koji \u0107e iza\u0107i na izbore da glasaju za povratak Srbije unazad, u devedesete
godine, u izolaciju i koji ho\u0107e da rehabilituju zlo\u010dince i vrate ih na vlast! <\/p>\n
Prof. Dr \u017darko Trebješanin<\/p>\n