![\"](\"http:\/\/www.youth.rs\/images\/stories\/IV\/paint.jpeg\")
piše Maja Stojanovi\u0107, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu<\/p>\n piše Maja Stojanovi\u0107, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu<\/p>\n
Ovih dana me anonimni sudija za prekršaje u Nišu pozvao da se javim na odslu\u017eenje kazne zatvora od deset dana. „Prekršaj“ koji sam u\u010dinila pre dve godine sankcionisan je u skladu sa zakonima i propisima dr\u017eave Srbije. „Prekršaj“ je lepljenje plakata u Nišu 11. jula 2005. godine, povodom obele\u017eavanja deset godina genocida u Srebrenici.<\/p>\n
<\/p>\n
Moji prijatelji, prijateljice i ja lepili smo plakate no\u0107 uo\u010di desetogodišnjice srebreni\u010dkog masakra. Plakata je bilo isto koliko i \u017ertava u Srebrenici – na svakom plakatu jedan broj pisan rukom i crni flor. Cilj akcije je bio da se poka\u017ee da ima ljudi u Srbiji koji saose\u0107aju sa srebreni\u010dkim \u017ertvama i preuzimaju odgovornost za sufinansiranje ovog genocida novcem poreskih obveznika.<\/p>\n
Plakate smo lepili na mestima na kojima su, pre i posle toga, lepljeni plakati Smiljka Kosti\u0107a, Vojislava Šešelja, „Beer Fest-a“, raznih kvazikulturnih dešavanja, putovanja za Bugarsku… Za to lepljenje plakata po Nišu niko nije ka\u017enjen.
Komunalna inspekcija je iz informacije o akciji dobijene od uredništva u niškim dnevnim novinama saznala da sam mo\u017eda ja odgovorna za lepljenje plakata. Ve\u0107 sutradan sam pozvana na razgovor u Komunalnoj inspekciji.<\/p>\n
Kako je akcija vrednosno promovisala preuzimanje odgovornosti, smatrala sam da treba da preuzmem odgovornost za lepljenje plakata. Desetak slu\u017ebenika u ogromnoj kancelariji pretrpanoj papirima ube\u0111ivalo me kako sam uradila pogrešnu stvar.<\/p>\n
Sudija za prekršaje je pokušao da mi objasni kako su njemu “spalili ku\u0107u na Kosovu ti isti muslimani“ i da su „sve što im se desilo višestruko zaslu\u017eili”. Prisutna slu\u017ebenica nazivala nas je “muslimanima”. U njenom vrednosnom sistemu, to je verovatno najgora uvreda. Nakon podu\u017eeg monologa sudija mi je odredio maksimalnu kaznu “u skladu sa materijalnim stanjem okrivljenoga i te\u017einom u\u010dinjenog prekršaja”. Moja \u017ealba nije uva\u017eena.<\/p>\n
Nisam platila kaznu, jer mislim da ne treba davati novac dr\u017eavi \u010diji se svi slojevi društva neka\u017enjeno upinju da mi objasne kako postoji opravdanje za ubistvo 8.000 ljudi. Pitam se da li, pla\u0107anjem ove kazne dr\u017eavi, finansiram poslednju fazu genocida – njegovo poricanje?<\/p>\n
Ne\u0107u da pla\u0107am poricanje genocida. Ne\u0107u da budem jedina na kojoj se lomi pravda, za lepljenje plakata na nedozvoljenim mestima. Alternativa je gra\u0111anska neposlušnost. Predsednik Srbije, premijer i drugi zvani\u010dnici trebalo bi da se zamisle kakvu poruku šalju gra\u0111anima i gra\u0111ankama, svetu, novim generacijama.<\/p>\n
Valja napomenuti da je godinu dana kasnije grupa aktivista i aktivistkinja koja je obele\u017eavala jedanaestu godišnjicu srebreni\u010dkog genocida provela dane na infomativnim razgovorima, da su u\u010desnike mirovnog karavana u Nišu tukli i vre\u0111ali na nacionalnoj osnovi, da je ove godine osamnaestogodišnji aktivista Inicijative dobio pesnicom u glavu jer je lepio plakat sa porukom „Mladi\u0107a u Hag“. Niko nije adekvatno ka\u017enjen.<\/p>\n
Maja Stojanovi\u0107, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu<\/p>\n